Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Ана Митић Стошић | БЕЗИМЕНА БЕЗИМЕНОЈ



Кад не знаш
А никад  нећеш ни сазнати
Кад сваки корак је промашај
Можда ће Мудрост Небо дати.

Кад би да узлетиш
А знаш да су ти немоћна крила
Немој несрећом да претиш
Јер с њом си увек, увек била.

Кад устанеш
А опет се истом вратиш блату
Немој да станеш
Већ дрско носи омчу о врату

Кад ти се не дâ
А све би да дохватиш рукама
Увек је ту нада
Мада си опет на истим мукама.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта