А никад нећеш ни сазнати
Кад сваки корак је промашај
Можда ће Мудрост Небо дати.
Кад би да узлетиш
А знаш да су ти немоћна крила
Немој несрећом да претиш
Јер с њом си увек, увек била.
Кад устанеш
А опет се истом вратиш блату
Немој да станеш
Већ дрско носи омчу о врату
Кад ти се не дâ
А све би да дохватиш рукама
Увек је ту нада
Мада си опет на истим мукама.
