logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Великани родољубиве поезије. Кратке приче.
slike pesnika

Ана Митић Стошић | ОД ЦВЕТА СУ ОСТАЛЕ САМО ЛАТИЦЕ



Двоје се грле а осмех им плаче
Док с дланова слива се зној
У грудима бука – у глави бело усијање
Руке трну, она шаке  не осећа
Али стеже капут, њега око врата.

Остао је тај загрљај у њеним рукама
Да у њој цичи непроспаваних ноћи.
Од сутона кад ветар разнесе увело лишће
Да га јутарњи чистачи сакупе, однесу
А мисли, мисли нису чисте као зора.

Негде у даљини светлост над реком титра
Неко је срео Веру да му осмех врати
Овнови заувек остају млади,
Само ако неког волиш највише га болиш
A ипак, остаће неухватљиво оно што нас спаја


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта