Textual description of firstImageUrl

Оливера Шестаков | МАРИНА ЦВЕТАЈЕВА




Усамљена,
Заборављена,
Остављена,
Сама са својим песмама,
у свету рима,
једна је Марина.

Нигде није било
твоје бисте, ни похвале,
ни слике, песникињо,
душе чисте.

Ти, што љубав
познајеш по болу
дуж целог тела
и даљини,
блиска за све,
болна, као уздах
у туђини.

Поетесо руска,
што сребром сјајиш
сваког трена,
што све примаш,
а стоструко дајеш,
сињега си мора пена.

Ти, што се не бојиш
ни црне земље,
ни беле хартије,
Русија би била мања
да твојих песама није.

Борисе, пријатељу искрени,
почивај у миру,
претешко је било
њено бреме,
а лепоту риме
у незаборав,
уписало је време.

Марина, руска земља, непрегледна,
твој гроб зна и скрива, клети,
оно што си само хтела,
у том болном судњем часу,
било је - умрети.

(Из збирке На трагу светлости, 2016)



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана