ма ко да си,
крај мог тела снена,
додирни ме нежном речју,
дај ми само оно чега нема.
Ко год да си,
не остављај ме ноћас,
загрљај ми подари,
а што ће сутра све бити
златни прах, не мари.
Помилуј ме погледом
и кажи реч што љубав значи,
па нек буде као светла зрак,
што га јутро на прозор качи.
Додиром што гори,
удах ми у уздах претвори,
учини да нестану
и питања
и одговори.
11. мај 2016.
(Из збирке На трагу светлости, 2016)
