Остани ноћас са мном,
ма ко да си,
крај мог тела снена,
додирни ме нежном речју,
дај ми само оно чега нема.
Ко год да си,
не остављај ме ноћас,
загрљај ми подари,
а што ће сутра све бити
златни прах, не мари.
Помилуј ме погледом
и кажи реч што љубав значи,
па нек буде као светла зрак,
што га јутро на прозор качи.
Додиром што гори,
удах ми у уздах претвори,
учини да нестану
и питања
и одговори.
11. мај 2016.
(Из збирке На трагу светлости, 2016)
