Оливера С. Шестаков
Рођена је 19. септембра 1963. године у Војводини, у Панчеву – граду на две реке, Тамишу и Дунаву, окружене широком банатском равницом. Из тих пејзажа и непрегледних поља сунцокрета, златног жита, црвених булки и мирних речних токова изникли су као из топле плодне црнице и њени стихови.
Завршила је Девету београдску гимназију и дипломирала на Грађевинском факултету у Београду – одсек хидротехника. Живи у Београду и ради као грађевински инжењер и судски вештак за област грађевинарства. Од 2017. године је сертификовани инструктор јоге, члан Јога савеза Србије.
Објавила је збирке песама: У мом погледу (2014), Моје душе риме (2015), На трагу светлости (2016), Течем као река (2017) и До неказаног (2019). У књигама је заступљена поезија широког дијапазона, од љубавних и мисаоних песама, које преовлађују, до дескриптивних, родољубивих и духовних песама.
Члан је Савеза књижевника у отаџбини и расејању (СКОР – огранак у Београду), Удружења писаца Поета, Креативне радионице Балкан и Књижевног клуба Гилгамеш из Београда.
Песме су јој објављене у преко деведесет међународних и домаћих зборника поезије, антологија и лексикона савремених песника, од којих су многе похваљене и награђиване на књижевним конкурсима. Превођене су на: руски, енглески, немачки, италијански и арапски језик.
Збирка песама Течем као река проглашена је за књигу 2017. године у избору Књижевне заједнице Југославије.
Живи у Београду.
