Оливера С.
Шестаков рођена
је 19. септембра 1963. године у Војводини, у Панчеву – граду на две реке, Тамишу и Дунаву, окружене широком банатском равницом. Из тих
пејзажа и непрегледних поља сунцокрета, златног жита, црвених булки и мирних
речних токова изникли су као из топле плодне црнице и њени стихови.
Завршила је
Девету београдску гимназију и дипломирала на Грађевинском факултету у Београду
– одсек хидротехника. Живи у Београду и ради као грађевински инжењер и судски
вештак за област грађевинарства. Од 2017. године је сертификовани инструктор
јоге, члан Јога савеза Србије.
Објавила је
збирке песама: У мом погледу (2014), Моје душе
риме (2015), На трагу светлости (2016), Течем
као река (2017), До неказаног (2019) и У
златној смоли ћилибара (2020). У књигама је заступљена поезија широког
дијапазона, од љубавних и мисаоних песама, које преовлађују, до дескриптивних,
родољубивих и духовних песама.
Члан је Савеза
књижевника у отаџбини и расејању (СКОР – огранак у Београду), Удружења
писаца Поета, Креативне радионице Балкан и Књижевног клуба Гилгамеш из
Београда.
Песме су јој објављене
у преко деведесет међународних и домаћих зборника поезије, антологија и
лексикона савремених песника, од којих су многе похваљене и награђиване на
књижевним конкурсима. Превођене су на: руски, енглески, немачки, италијански и
арапски језик.
Збирка песама Течем
као река проглашена је за књигу 2017. године у избору Књижевне
заједнице Југославије.
Збирка песама До неказаног је
објављена као награда издавача Креативне радионице Балкан Најаутору,
према гласању песника - аутора Зборника савремене поезије и Зборника хаику
поезије, објављених 2018. године у издању Креативне радионице Балкан. Књига је
била у ужем избору за Награду града Београда у области књижевног стваралаштва
за 2019. годину.
Живи у Београду.
