
Оливера Шестаков је рођена у Панчеву 19. септембра 1963. године. Завршила је Девету београдску гимназију и дипломирала на Грађевинском факултету Универзитета у Београду, на хидротехничком одсеку. Живи и ради у Београду.
Објавила је до сада седам збирки песама: У мом погледу (два издања), Моје душе риме (два издања), На трагу светлости, Поема Течем као река и друге песме, До неказаног, У златној смоли ћилибара (издање на српском језику) и У златној смоли ћилибара/ В золотой смоле янтаря (српско-руско издање, 2021. године).
Члан је Удружења књижевника Србије, Књижевне заједнице Југославије, Књижевног клуба „Иво Андрић“ из Земуна и Друштва књижевника Београда.
Песме су јој објављене у многобројним међународним и домаћим зборницима поезије и антологијама, од којих су многе похваљене и награђиване на књижевним конкурсима. Превођене су на: руски, енглески, немачки, италијански, холандски и арапски језик.
Пише и хаику песме, које су објављиване у зборницима и часописима хаику поезије у земљи и иностранству (Јапан, Немачка, Пољска, Аустрија, Хрватска). Члан је Хаику удружења Србије и Црне Горе.
Збирка песама „Поема Течем као река и друге песме“ добитник је Књижевне награде „Милорад Калезић“ коју додељује Књижевне заједница Југославије за најбољу књигу објављену 2017. године.
Збирка песама До неказаног објављена је као награда издавача Креативне радионице Балкан из Београда, Најаутору, а према гласању аутора Зборника савремене поезије и Зборника хаику поезије истог издавача. Ова књига, као и збирка песама У златној смоли ћилибара биле су у ужем избору за Награду града Београда у области књижевног стваралаштва за 2019, односно 2020. годину.
У уредништву је Књижевног часописа Умно, а бави се и превођењем са руског језика.
Живи у Београду.
(17. фебруар 2022)