Textual description of firstImageUrl

Милан Дединац | СЛОВО О НЕБЕСКИМ ДВЕРИМА




Ах, сини, сини, Сунце.
да огрејем руке,
да одагнам муке и бауке!

Узалуд.

Узалуд куцам у небеске двери
из магле ове густе,
изалуд лупам рукама зрачним
да златан зрак пропусте.

Кад се над Шлеском небеса затворе
ни сто Сунчевих кључева
не могу да их отворе.
Неће да их отворе.

Узалуд куцам.

      Заган, 20. мај 1941.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана