да огрејем руке,
да одагнам муке и бауке!
Узалуд.
Узалуд куцам у небеске двери
из магле ове густе,
узалуд лупам рукама зрачним
да златан зрак пропусте.
Кад се над Шлеском небеса затворе
ни сто Сунчевих кључева
не могу да их отворе.
Неће да их отворе.
Узалуд куцам.
Заган, 20. мај 1941.
