Textual description of firstImageUrl

Милан Дединац | ОСМЕХ




Сину муња и расцепа небо
– запалио се гром.
Кроз раздеран облак просу се пљусак
по песку, робљу и по сумору мом.

Ал' гле! Облак је каблом сву кишу зачас излио,
и сада барицу сваку пије по један дугин зрак.
А иза сузе моје и кроз решетке кише
гледам:
слила се с брезина листа, на длан умора мога,
осунчана једна кап.

...Муња је минула даље
небо да пара и кишу да пушта преко далеких њива.
А ја не знам:
откуд тај пљусак једнима тугу шаље,
а на мом се лицу ведрина прелива.

Синула је муња и пресекла небо
– ударио је гром!
Кроз раздеран облак синуло је Сунце
по песку, робљу, и по осмеху мом.

      Заган, 30. мај 1941.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана