Биографија
Милан Дединац рођен је 27. септембра 1902. године у Крагујевцу. Био је песник, есејиста, ликовни и позоришни критичар, новинар. Потиче из грађанске породице. Од 1904. живи у Београду где завршава основну школу, потом похађа гимназију али је 1915. евакуисан са другом српском децом у Француску, после повлачења војске из Србије, и похађа гимназију у Вилфрансу и Кану (1916-1918). Матурирао је 1921. у Трећој мушкој гимназији у Београду, и дипломирао француски језик на београдском Филозофском факултету 1927. године.
Своју поему Јавна птица, један од најзначајнијих надреалистичких текстова, објављује 1926. а 1927. године анонимно и свој први текст у Политици, критику о позоришној представи Видовдан Гаврила Принципа.
Сарађује у надреалистичком алманаху Немогуће и Надреализам данас и овдје. Стаје иза надрелистичког манифеста објављеног у алманаху где је објавио и поему Пламен без смисла и Отворено писмо. Главни уредник Политике постаје 1944. и редовно сарађује у Борби, а 1948. године са Јованом Поповићем покреће Књижевне новине и постају његови главни уредници.
Дединац је био веома ангажован интелектуалац: водио је Југословенско драмско позориште у Београду као уметнички директор (1948-1953), именован је за саветника за културу у југословенској амбасади у Паризу (1953-1955), радио је као управник Југословенског драмског позоришта у Београду (1956-1966).
Његова збирка песама Од немила до недрага (1957), названа још и Песнички огледи са путовања по Црној Гори, пева о природи, камену, птицама, сунцу и маслинама, чежњи за стапањем са природом, нестајањем у космосу, а човек је само судионик велике пантеистичке драме света и космоса. Овај црногорски циклус заокружује песничко дело Милана Дединца.
За своје стваралаштво је награђен: 1963. Седмојулском наградом за приређивање књиге поезије Бранка Радичевића (избор и уводни есеј), 1964. Змајевом наградом.
Милан Дединац је умро 26. септембра 1966. године у Опатији. Сахрањен је у Београду на сам дан рођења.
