Ка својој бледој звезди,
под магловитим сводом или кроз плавет горе
једро моје зајезди;
кад подам напред груди и од напетих плућа
кад ми једриље бива,
савлађујем грбине таласа надирућа
који ми ноћ сакрива;
осећам да у мени силно трепте све страсти
које и бродомломним
повољан ветар, бура и њене све пошасти
над понором огромним
њишу ме. А иначе, маина, грдна слика
мог духа очајника!
• Превео Борислав Радовић
