Срамоту, грижу, безнадне јецаје и чаму,
Неодређену језу што прожме ноћну таму
И стегне срце ко што се згужва лист папира?
Анђеле пун ведрине, знаш ли стрепњу без мира?
Анђеле пун доброте, знаш ли мржњу што руши,
Стиснуту пест у сени и горке сузе жучи,
Кад нас Освета својим пакелним зовом мучи
Потчинивши тако све моћи у нашој души?
Анђеле пун доброте, знаш ли мржњу што руши?
Анђеле препун здравља, знаш ли Грознице гнусне,
Кад се крај дугог зида суре болнице вуку,
Налик на изгнанике што носе своју муку,
Тражећи ретко сунце и тек мичући усне?
Анђеле препун здравља, знаш ли Грознице гнусне?
Анђеле пун лепоте, знаш ли дубоке боре,
Страх од старења, беспримерну муку што слама:
Читати тајни ужас од присности са нама
У очима за којим давно нам очи горе?
Анђеле пун лепоте, знаш ли дубоке боре?
Анђеле пун милине, веселости и сјаја,
Давид би на самрти себи тражио здравља
У зрачењу што се из тела ти дивног јавља;
А ја бих само да ми измолиш опроштаја,
Анђеле пун милине, веселости и сјаја!
Превео Леон Којен
