чупај дрво, крши гране!
Свом силином свога лета
хуји, јури, преко света.
Звижди песму – да се хори!
Храбром борцу да се бори
за живота свога цела
за идеју за начела.
Нек га увек прати нада:
да ће, кад га смрт свлада,
нови борци да се јате,
барјак његов да прихвате.
Звижди песму, звижди свима,
силницима, тиранима!
Звижди ветре, јаче, тише,
лети ниже, лети више!
У руднике тамне сиђи,
фабрикама влажним приђи;
кроз тамнице мрачне бруји,
преко тучних њива хуји –
свуд где чујеш тужна крика
раденица, мученица,
кроз редове њихне спеши,
силном надом крепи, теши,
песмом наде, песмом моћи,
песмом среће, што ће доћи,
лечи јаде ломних груди,
зору јављај, из сна буди.
Звижди ветре, летећ журно,
звижди громко, силно, бурно;
у висину лет свој дижи,
у све краје света стижи,
звижди химну, чији гласи
нек се разлију ко таласи,
химну братства – свет да сроди
једнакости и слободи.
