slike pesnika

Кристина Јанковић – РУКЕ




kristina-jankovic
Пролазе месеци, иду године
Носи те у куту ока свога,
Немирне руке које си волео
Грабежљиво плету нити живота.

Поласкан муњом што варнице коси,
Одзвања глас у акрилном звону,
Ветар и киша звук тај носи
Ка бескрајним просторима
Свевидећег ума.
Твоја несуђена жена и царица,
Сања у вриску, мати јој шума.

Руке је скрила под заклон среће
И неспокој брише са свога лица,
Кажи где јеси, ти проклета жено
Угаси више те паклене свеће.

Нек` ти ватра срцем проструји
твој поглед опија што ретко се среће,
измами га из груди, па нек` све бруји
НЕ ЉУБИ ОНОГ КОЈИ ТЕБЕ НЕЋЕ!



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта