logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Кристина Јанковић | РУКЕ




Пролазе месеци, иду године
Носи те у куту ока свога,
Немирне руке које си волео
Грабежљиво плету нити живота.

Поласкан муњом што варнице коси,
Одзвања глас у акрилном звону,
Ветар и киша звук тај носи
Ка бескрајним просторима
Свевидећег ума.
Твоја несуђена жена и царица,
Сања у вриску, мати јој шума.

Руке је скрила под заклон среће
И неспокој брише са свога лица,
Кажи где јеси, ти проклета жено
Угаси више те паклене свеће.

Нек` ти ватра срцем проструји
твој поглед опија што ретко се среће,
измами га из груди, па нек` све бруји
НЕ ЉУБИ ОНОГ КОЈИ ТЕБЕ НЕЋЕ!


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта