logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Кристина Јанковић | ПОСЛЕДЊА ЈЕСЕН




Дао си ми обећање с јесени
у каменитим стазама, лелујавим путевима
неочекиване наде надолазеће сени
што гомила радост у благим очима
и игра се бојама калеидоскопа.

И нисам мислила да је јесен последња,
јесен пред избледелом сликом љубави
да ће брзо нестати као киша пролетња,
да остари под заветом да нас нико
не растави.

Остадох зауздана тугом неизмерном
под својим бедрима од снега
иако корачам ко лавица, скупљених зеница
и смејем се, кријући бол подно брега
да останем јака, постаћу ратница.

Не бледи у мени та јесен,
препуна боје, препуна контраста,
као лишће стаменог јасена
победник увек остаје сам,
макар са ужареним сјајем на уснама.

Добро је, зар не знаш да нисам без вере
без наде и љубави остала?
Иако срце уме да боли ван сваке мере
оно уме да се опоравља
кад плати за грех што сам заволела.

Такве су пламене љубави
што изгарају душу с краја јесени
иако је трен довољан да се пребира
изабраће усталасану плиму немира
јер ти си она кап у мојој чаши свемира.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта