logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Кристина Јанковић | НЕ РАЗУМЕШ, НЕ




Искристалисала сам мисао јасну,
Толико јасну као сунце у зениту пролећа,
док се јутро још снено отискује,
ко печат на листу маховине,
пробијајући бедеме жала
савијене под дебелим сагом жеља,
успламтеле у очају  понора.

Не разумеш, не,
да скупљам сада крхотине срца
што су остале од пуцња у ноћи,
што је пробило крвави рубац
дозивајући вриском,
у загушеној соби, без ваздуха.

Не разумеш ме, не!
Шта сам ја у сенкама без снаге,
са страхом у влажним очима,
ближа отровним уснама,
што уједају и када љубе?
А несуђени сан кида ми утробу,
испреплетен у ситним венама,
што јавиће се у тек у свитање
И чека да досањан буде.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта