Одавно те море чека,
Нек те умор не савлада,
Ма да идеш из далека:
Па кад те бурно море
На широке прими груди
Реци тужно, реци њему,
Реци да су жедни људи:
Нису жедни, нису воде,
Већ су жедни, ој, слободе!
Бања Ковиљача, 1897.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Упалила сам свећу, и у Тебе гледам. Борим се да успем, све да Теби предам. Кад пред Тобом станем, више речи нема, неко покајање почне да се ...