Ој, поточе, жури, жури,Одавно те море чека,
Нек те умор не савлада,
Ма да идеш из далека:
Па кад те бурно море
На широке прими груди
Реци тужно, реци њему,
Реци да су жедни људи:
Нису жедни, нису воде,
Већ су жедни, ој, слободе!
Бања Ковиљача, 1897.
