Textual description of firstImageUrl

Коста Абрашевић




Коста Абрашевић
Рођен је 29. маја 1879. у Охриду. Био је српски песник, родоначелник пролетерске поезије. Три разреда грчке основне школе завршава у Охриду. Као син печалбара Наума Христића већ у деветој години се сели у Шабац где му нису признати завршени разреди у родном месту па поново уписује први разред. Приликом уписа, по очевом надимку Абрас, учитељица је Косту уписала под презименом Абрашевић и носио га је до краја живота.
Упорно читајући социјалистичку литературу и учећи се да гледа шире око себе постаје све борбенији и класно свеснији и пева о светлим данима који ће тек доћи снажним гласом прекаљеног борца, свесног шта треба мрзити, шта волети, и чему се надати. У том периоду настају песме позива на освету и борбу као једини излаз из неподношљивог стања. Таква је у нашој поезији јединствена трибунска песма Црвена(1894). Осећао се усамљеним у револуционарним настојањима и окупља истомишљенике с којима се састаје у својој соби, расправљају и договарају се о даљим активностима, и у томе је имао велику подршку мајке.
Веома упорни и ангажовани млади људи, у оквиру својих могућности, покрећу два листа: књижевни Омиров венац и сатирични Грбоња. Нису имали средстава за штампање и листови су излазили у рукопису, уз велики труд младих социјалиста а у тиражу од само два – три примерка. Прослеђивани су од руке до руке и тако читани.
Све ове делатности су оставиле трага на иначе осетљиво здравље Косте Абрашевића.  Таленат му се расцветавао али живот гасио. Песме је објављивао у Социјал-демократу (1895) и Врачу (1896). Свестан да му се ближи смртни час не пада у очајање већ песмом Не жалим живот (1897) изражава крајње искрено своју доследност у борби за слободу потлачених. У тим предсмртним данима је написао и своју најзрелију песму Звижди ветре (1897) која ће уз ЦрвенуБратствоСвет је нама отаџбина и друге остати снажан печат његове слободољубиве душе. Јован Скерлић је написао да нигде нису мржње и наде пролетерске певане са толико страсти, са толико узбуђења, са толико топлине. Група високошколаца социјалиста му је посмртно (1903) објавила прву збирку Песме. Превођен је на руски, мађарски, албански и румунски језик, а неке песме су му и компоноване. Несвакидашње оригиналан и надахнут, симбол је радничке борбе и многа културно – уметничка друштва су понела његово име, као и неколико школа.
Коста Абрашевић је умро од туберкулозе кад је требао почети да живи, у својој деветнаестој години 20. јануара 1898. у Шапцу. Сахрањен је на Камичком гробљу. Шабачки радници су му подигли споменик на коме је у средишњем делу уклесана плоча у облику отворене књиге, а на врху споменика је метална лира.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана