Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Бранка Попић | ВРАТИЋУ СЕ ЈЕДНОМ




вратићу се једном у крило мога краја,
па га макар кистом рисала по зраку,
одломићу грану шареног бескраја
што се чедно свио у сунчеву зраку.

потећи ће срцу осјећања мила,
недоплакан обзор над домом се шири
и бићу опет оно што сам била –
– несташна дјевојчица што у сунце вири.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта