Бранка Попић – ВРАТИЋУ СЕ ЈЕДНОМ вратићу се једном у крило мога краја, па га макар кистом рисала по зраку, одломићу грану шареног бескраја што се чедно свио у сунчеву зраку. потећи ће срцу осјећања мила, недоплакан обзор над домом се шири и бићу опет оно што сам била – – несташна дјевојчица што у сунце вири. Бранка Попић ПОДЕЛИТЕ ЛЕПОТУ ПОЕЗИЈЕ Facebook Twitter Можда вас и ово занима