па га макар кистом рисала по зраку,
одломићу грану шареног бескраја
што се чедно свио у сунчеву зраку.
потећи ће срцу осјећања мила,
недоплакан обзор над домом се шири
и бићу опет оно што сам била –
– несташна дјевојчица што у сунце вири.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Упалила сам свећу, и у Тебе гледам. Борим се да успем, све да Теби предам. Кад пред Тобом станем, више речи нема, неко покајање почне да се ...