Бранка Попић рођена је 31. августа 1966. године у Високом, Босна и Херцеговина. Основну и средњу школу завршава у родном граду, а потом се уписује, на Филозофски факултету у Сарајеву на одсек за Југословенску књижевност и српско-хрватски језик, али након три године студирања напушта факултет и заснива породицу.
Пише још од детињства и освајала је школске и општинске награде, али није покушавала да објављује у књижевним часописима или зборницима.
Од 1990. године занемарује писање пишући веома ретко. Свој поновни препород доживљава 2011. године кад почиње да пише интензивно. Има неколико припремљених збирки поезије, као и једну збирку кратких прича. У децембру 2017. је примећена од уредништва часописа Хоризонт из Земуна у којем објављује једну причу, а потом објављује у часопису Суштина поетике, као и на Онлајн поезији истог часописа. У четири заједничке збирке Културе снова из Загреба заступљена је са по једном песмом.
Половином 2018. године објављује своју прву самосталну збирку песама Рубац у руци, касније и остале На латици кап (2019), Огањ иза паљевине (2020), Жена у хаљини од лаког тила (2020), Вријеме помирбе (2022).
Године 2004. досељава се у Босанску Градишку где живи и данас.
(2. фебруар 2022)