Textual description of firstImageUrl

Бранка Попић | ИСПРЕД МЕНЕ


испред мене навучена завјеса
густога ткања.
иза мене пукла равница
и бара пуна локвања.
мами ме ова потоња
да прескачем са цвијета
на цвијет,
да узимам залет,
да се винем и да сањам,
своје дане драгоцјене
узалуд поклањам.

варка је то потмула!

ако разгрнем завјесу
густога ткања,
ако разгрнем завјесу,
ја не знам шта видјећу.
можда свјетло, можда свијет,
бијели дан и сунцокрет.
можда дјецу, можда коње,
дивљи трк
и гриве трес мрк.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des