Textual description of firstImageUrl

Бранка Попић | РАСКОРАК




не блиједи више нити сјен
свелога цвијета што на сунцу
латице своје узалуд мије.
све казано,проказано
на отвореном мору плута.

и чему ће хтјети
све селице птице
повратак свој у боље крајеве,
да ли ће топлина за њих
да потраје?

зауздан вранац дивљега кова
пропиње ноге у вис,
а помамни кротитељ оштрином бича
га тјера на тло.

и завријеће све потисле приче
да изроне с ноћом на дан.
заспати неће црна ми слутња
што вјешто се спушта
мени на длан.

образ је слан.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта