Textual description of firstImageUrl

Бранка Попић | РАСКОРАК




не блиједи више нити сјен
свелога цвијета што на сунцу
латице своје узалуд мије.
све казано,проказано
на отвореном мору плута.

и чему ће хтјети
све селице птице
повратак свој у боље крајеве,
да ли ће топлина за њих
да потраје?

зауздан вранац дивљега кова
пропиње ноге у вис,
а помамни кротитељ оштрином бича
га тјера на тло.

и завријеће све потисле приче
да изроне с ноћом на дан.
заспати неће црна ми слутња
што вјешто се спушта
мени на длан.

образ је слан.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана