Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Бранка Попић | РАСКОРАК




не блиједи више нити сјен
свелога цвијета што на сунцу
латице своје узалуд мије.
све казано,проказано
на отвореном мору плута.

и чему ће хтјети
све селице птице
повратак свој у боље крајеве,
да ли ће топлина за њих
да потраје?

зауздан вранац дивљега кова
пропиње ноге у вис,
а помамни кротитељ оштрином бича
га тјера на тло.

и завријеће све потисле приче
да изроне с ноћом на дан.
заспати неће црна ми слутња
што вјешто се спушта
мени на длан.

образ је слан.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта