slike pesnika

Ранко Павловић – У АКАДЕМИЈИ УМНИХ И УЗВИШЕНИХ



ranko-pavlovicНе осврћући се ни лијево ни десно,
не застајкујући да види љепоте око себе,
не бришући зној који је замућивао поглед,
не губећи вријеме на књиге које су се нудиле,
грабио је узбрдицом и прескакао препреке.
Кад је изгубио сваку наду да ће стићи на циљ,
једног јутра у коме су се сунчеве зраке
бориле са згуснутим таласима магле,
обрео се усред Акедемије умних и узвишених.
О, среће! О, радости његове! О, усхићења!
Умјесто очекиваног клицања и аплауза,
праисконска тишина запљусну његове уши.
Прстом обриса капљице зноја из очију
и широм отвори очне капке. Зар је могуће?!
дрхтавим гласом упита тишину. Око њега,
погнутих глава, сударајаћи се, у разним
правцима ходали су људи скривених лица.
Коначно! - сјечиво његовог гласа усталаса
устајалост, али само начас, па се смири.
Коначно! - понови, стави маску на лице и крену
правцем којим га поведе равнодушна мисао.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена

Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта