slike pesnika

Ранко Павловић – У АКАДЕМИЈИ УМНИХ И УЗВИШЕНИХ



ranko-pavlovicНе осврћући се ни лијево ни десно,
не застајкујући да види љепоте око себе,
не бришући зној који је замућивао поглед,
не губећи вријеме на књиге које су се нудиле,
грабио је узбрдицом и прескакао препреке.
Кад је изгубио сваку наду да ће стићи на циљ,
једног јутра у коме су се сунчеве зраке
бориле са згуснутим таласима магле,
обрео се усред Акедемије умних и узвишених.
О, среће! О, радости његове! О, усхићења!
Умјесто очекиваног клицања и аплауза,
праисконска тишина запљусну његове уши.
Прстом обриса капљице зноја из очију
и широм отвори очне капке. Зар је могуће?!
дрхтавим гласом упита тишину. Око њега,
погнутих глава, сударајаћи се, у разним
правцима ходали су људи скривених лица.
Коначно! - сјечиво његовог гласа усталаса
устајалост, али само начас, па се смири.
Коначно! - понови, стави маску на лице и крену
правцем којим га поведе равнодушна мисао.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта