Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Ранко Павловић | ВАНДАЛИ, МЕЂУ НАМА




О вандалима је толико писано, да перо
бјежи од њих. А и вандали су вјешти,
бјеже од пера и пјесме; што су даље,
сигурнији су у засједи, одакле ће напасти
у правом тренутку. Када се не помијешају
с нама, вандали се, каткад само на тренутак,
а каткад вијековима, крију под земљом.
Ископају рупе и подземне дворане,
па се доље хране тамом и тове, спремају се
за одсудне битке. Од градова срушених
на замљи, граде за себе подземне градове.
Знају, тако скривени, да ћуте и да чекају.
Довољан је најмањи знак, само један миг
са земље, и – ето их међу нас, наоружаних
мржњом! О, како муњевито разгоне таму
пред собом и навикавају се на свјетлост
која им открива све што треба срушити,
и како се, кад обаве прљав посао, брзо
враћају у скровишта. Да чекају. А знају
стрпљиво да чекају. Тренутак, два,
годину или вијек, сасвим свеједно.
О вандалима је заиста много писано
и перо, ево и сад, бјежи у зјеницу свјетла,
плаши се њихове неуништивости.
Прије ће нестати пјесме него вандала.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта