Textual description of firstImageUrl

Ранко Павловић | ШЕКСПИРОВ ДУХ МЕЂУ НАМА


Ко тебе данас још игра у позоришту,
мој Шекспире? Изигравају те. Касапе,
черупају, Јулији мобилни телефон
у руке гурају, Ромеа шаљу на трке
формуле један. Шта да ти кажем?
Хране своју сујету купусајући твоје
текстове. Као, они су редитељи Новог
Доба, баш их брига, могу са старим
Енглезом чинити шта им је воља.
Могу Хамлета, кад пожеле, поставити
за предсједника управе највеће свјетске
корпорације за производњу презерватива,
а дух његовог оца стрпати у термос боцу
и попити послије с хладном кока-колом,
на тениском турниру, то је сада у моди,
као у твоје вријеме надгорњавање витезова.
Попут твораца новог свјетског поретка
који се гурају свијетом као да је само њихов,
тако нови редитељи прекрајају твоје драме.
Него, Шекспире, лати се ти поново пера
(кад дух Хамлетовог оца још ходи овим
свијетом, можеш и ти), па напиши
нешто ново, рецимо о глобалном
затопљењу и о понижавајућем односу
према геј популацији, мада ће и те
текстове позоришни редитељи само
погледати  и бацити под сто, што даље
са сцене, и тјерати опет по своме. Али,
брига те за то, твоје вријеме тек долази.  



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des