Textual description of firstImageUrl

Ранко Павловић | ПИСМО СЈЕНИМА ЈОСИФА БРОДСКОГ СА СНИЈЕГОМ ЗАВИЈАНОГ БАЛКАНА




Каубоји, међутим, не воле огледала,
пише Јосиф Бродски Вацлаву Хавелу.
Лежерно, присно, као када ми некоме
јављамо да код нас ништа новога нема.
Лежерно? Можда само тако изгледа,
јер у филозофском погледу на ствари
лежерности има колико у ишчекивању
вијести о помиловању. Блиско?
Прије ће бити – једноставно. Баш тако,
јер у једноставности мудрост добија
пуни смисао, постаје нам блиска
као мајка, као неко ко нас подучава
да би себе увјерио у оно што говори.
А што се тиче каубоја, уважени
Јосифе Бродски, чија сјена моћно
корача свијетом, поручујем у писму
са снијегом затрпаног Балкана:
Не само огледала, каубоји не воле
ништа, можда ни себе. (Само не знам
да ли је то макар слутио и Хавел
у коме је предсједник заборавио пјесника,
као ми што слутимо да си писмо,
у коме спомињеш каубоје и огледала,
колико Хавелу толико писао и нама.)    



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана