Textual description of firstImageUrl

Невена Милосављевић | ОВА ЖЕНА



Ова жена усније каткад 
среће зачетак
и од пешчаних зрна
дивне куле у висине незнане успне,
на двору своме смерно влада
и мудре поруке савезницима кроји.

Ова жена ведри и облачи, 
у кишне сате сунца донесе,
на падине стрмих кршева
мирисне босиљке посеје
у алеје питомих вукова.

Ова жена наднесе лице над 
језеро од кише тамно и замућено,
не би она сјајем пути ни једну
живаљ слатководну 
на трен засенила.

Ова жена из недара скромне
дарове у жито носи,
њене се стидне речи од
хвале најгласније даље чују
и у ухо најнежније слију.

Ова жена нема слугу,
њене су очи да служе жељне,
сва јој се крхка телеса
у жал на вид претворе,
од исконске љубави предане,
она је слуга на твоје дворе.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана