Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Невена Милосављевић | ОВА ЖЕНА



Ова жена усније каткад 
среће зачетак
и од пешчаних зрна
дивне куле у висине незнане успне,
на двору своме смерно влада
и мудре поруке савезницима кроји.

Ова жена ведри и облачи, 
у кишне сате сунца донесе,
на падине стрмих кршева
мирисне босиљке посеје
у алеје питомих вукова.

Ова жена наднесе лице над 
језеро од кише тамно и замућено,
не би она сјајем пути ни једну
живаљ слатководну 
на трен засенила.

Ова жена из недара скромне
дарове у жито носи,
њене се стидне речи од
хвале најгласније даље чују
и у ухо најнежније слију.

Ова жена нема слугу,
њене су очи да служе жељне,
сва јој се крхка телеса
у жал на вид претворе,
од исконске љубави предане,
она је слуга на твоје дворе.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта