Textual description of firstImageUrl

Невена Милосављевић | ЈЕЦАЈ ЖЕЉЕ



Сву ноћ сам слушао јецање птица,
Што се међ кестењем нашле нису,
Само ме под прса пекла жеравица,
Као жудних ноћи љубећи на Вису.

И нисам се хтео из сенила маћи,
Дернека и вина у глас се одрећи,
Нисам те се трезан могао дотаћи,
Од жеље и стида потрчати срећи.

Небеских колајни са твојих недара,
Могао бих поваздан у њих гледати
И путеној дражи са твојих бедара
У самртни час, морао бих се предати.

Сву ноћ сам слушао јецање птица
И јецај ме равно усмрти међ груди,
Под прса ми јоште тиња жеравица,
− Погинух од жеље, од очију, људи!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана