Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Владимир Јагличић | ИКАР



Само су крила хтела оданије
да оделе ме од мога имена.
Само је море хтело да ме свије,
док мајчински ме обујима пена.
Оче, тешко је изван мимикрије
сунца летети ко перце и сена.
То се никада догодило није.
То догађа се и овога трена.
Као облачак изнад старог града,
са јаром сунца у плавом преплету,
и као занос који стварност свлада,
да наук буде гордима у свету,
над морем сваким један Икар пада
и свака крила пале се у лету.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта