Textual description of firstImageUrl

Вито Николић | УМЈЕСТО МОЛИТВЕ ЗА ДАЛЕКУ

Понекад, давна, сјетим те се, 
А нешто топло засја у души 
Као од добре старе пјесме 
Што се случајно запјевуши. 

Гдје ли си ноћас, ти далека, 
Да ли си негдје свила дом, 
Или још увијек, ко некад, 
Луташ поноћним Београдом? 

Да ли још тражиш оног чудног, 
Оног из твојих снова врелих, 
Кога си тражила узалудно 
И оне ноћи кад смо се срели. 

Тражи, само тражи, трагај, 
Он ипак једном мора доћи 
Из твојих лијепих снова, драга, 
У твоје нимало лијепе ноћи. 

Као што дођу ове пјесме 
Из дивних шума непознатих 
Право у наше ружне несне, 
У горку збиљу касних сати. 

Понекад тако сјетим те се, 
А нешто топло засја у души 
Као од добре старе пјесме 
Што се случајно запјевуши.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des