Textual description of firstImageUrl

Владимир Јагличић | КЕСА



Кеса у парку. Врх ње - трава.
Огризак земље из ње вири.
Ветар је, пирнув, надувава:
стане л' - она се спласне, смири.

Непропадљива, ту скапава
и кад рам смрти уоквири
кораке људске, и шум трава,
тополе крошњу, руже мирис.

Нико је неће - цело лето
преспава она ту, под клупом.
Тек оњуши је, каткад, псето,

и ја, с вечери летњих, касних,
дођем понекад, зурим глупо
у њу и мислим о пропасти.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана