Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Владимир Јагличић | КЕСА



Кеса у парку. Врх ње - трава.
Огризак земље из ње вири.
Ветар је, пирнув, надувава:
стане л' - она се спласне, смири.

Непропадљива, ту скапава
и кад рам смрти уоквири
кораке људске, и шум трава,
тополе крошњу, руже мирис.

Нико је неће - цело лето
преспава она ту, под клупом.
Тек оњуши је, каткад, псето,

и ја, с вечери летњих, касних,
дођем понекад, зурим глупо
у њу и мислим о пропасти.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта