slike pesnika

Стеван Луковић – У ПОЗНИ ЧАС ДАНА



stevan lukovic u pozni cas danaМир је крај мене; сетно вече стиже,
Мирисно вече чезнућа и снова;
Сањиво покој над равни се диже
Ко мирис благи са пољских цветова.

И опет вече... Чини ми се давно,
Предавно ја сам преживео њега,
Некад и негде, у прадоба тавно
Споменом што ме узбуђује свега, –

Некад и негде... Ко би знао како?!
Ко у сну тајном, далеко... далеко,
У сну од кога остало је тако
Једино мрачно подсећање неко

На тавне слике из времена давни',
На нешто сетно, сано, из давнине,
Што тихо пусте задахњује равни
И глухе часе вечерње тишине...

И тада, докле спи раван без крета,
Маглени вео даљна брда скрива,
Мирише силно мирис пољског цвета,
С вечери што се мирним пољем слива,

Тада у мени шапутање неко –
Наговест мрачна незнаних гласова –
Навија тихо и понавља меко
Санану песму чезнућа и снова.

Тада, у сутон, изван тишме света,
Душа се моја отвара и снива,
И снови с' дижу као мирис цвета
С вечери што се мирним пољем слива.


Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.

Најновије на Поезији суштине

poezija sustine na fejsbuku

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта