што има ход љупки:
видех је уз стену суру
док беше у купки:
испод ебоносних крила,
сјајно је око скрила
ко луна велика!
Вода текла јој са груди,
ружа сва у роси!
Пред колено што руди
алга нежност носи...
Ту, занемела и ведра,
ти спази на води снено
свој лик свежи, рујна жено
у колевци ветра!
То ми у срце жар проспе!
У мом срцу с вечери
ја видим - груд моје госпе
кроз црн зрак трепери!
И дуж зрака луне риђе
што ми с чела снено зрца,
као вампир до мог срца
моја црнка сиђе!
Ал' испод крила исткана
од плавила ведра
ја видим где куртизана
открива ми бедра!
На усни анђела драга
Поиграва зло сабрани
попут твога, о Сатано...
– А шта ако љубљах врага!
