Textual description of firstImageUrl

Стеван M. Луковић | * * *



Суро небо ниско ћути,
      Мре јесењи мутни дан,
И листови шуште жути –
Пусти земља... Тужни пути
      Што их граком прати вран.

Само, гдено тешка сета
      Тишти круга драги збир,
Где мирише туга света
И босиљак тужни цвета
      И побожни влада мир;

Само... само, после дана
      С хуком што су прошли ту,
Где јесења лежи слана,
Сухо сипа лишће с грана
      И болане чежње мру –

Тужно гледам, срце моје,
      Гробни покој око нас;
Мину холуј куте твоје –
Пригрливши боле своје
      Смерно слушам душе глас.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана