logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Стеван M. Луковић | * * *



Суро небо ниско ћути,
      Мре јесењи мутни дан,
И листови шуште жути –
Пусти земља... Тужни пути
      Што их граком прати вран.

Само, гдено тешка сета
      Тишти круга драги збир,
Где мирише туга света
И босиљак тужни цвета
      И побожни влада мир;

Само... само, после дана
      С хуком што су прошли ту,
Где јесења лежи слана,
Сухо сипа лишће с грана
      И болане чежње мру –

Тужно гледам, срце моје,
      Гробни покој око нас;
Мину холуј куте твоје –
Пригрливши боле своје
      Смерно слушам душе глас.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта