Textual description of firstImageUrl

Споменка Денда Хамовић | ВИДО И ПЛАВА ГРОБНИЦА



      Стојте, галије царске! У име свесне поште
      Клизите тихим ходом.
      Опело држим, какво не виде небо јоште
      Над овом светом водом!

                 Милутин Бојић – Плава гробница


Тихују Јонске дубине плаве
Век им у тајнама кости спију
Народа храброг часне заставе
Из поносних рана за Србију.

У историју су крвљу ткани
Дивови које слобода памти
Уче: бори се, истрај ил' гини –
За слободу отаџбине пламти.

И на Виду им почивају сени.
Херојски су Албанију газили
Болесни, гладни, а остављени
Умирали, ретки се вратили

А ране на камену видали!
Са Острва смрти знани ратници
Прах су у плаво гробље предали
И многи незнани страдалници.

На Крф је и песник млад кô роса
У колони дошао избеглица
Спевао Песме бола и поноса
Душин му је пој Плава гробница.

Кад са Вида светли Крст камени
Пут прометеја исклешу свици
И ври страшна епопеја у зени
Храбрих бесмртних у костурници.

Српска ратна голгота нам врати
Са врхом прегалачким на челу
Славу домовини – груди злати –
Јуначки је одговор злоделу!

      Мај 2017.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана