Клизите тихим ходом.
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!
Милутин Бојић – Плава гробница
Тихују Јонске дубине плаве
Век им у тајнама кости спију
Народа храброг часне заставе
Из поносних рана за Србију.
У историју су крвљу ткани
Дивови које слобода памти
Уче: бори се, истрај ил' гини –
За слободу отаџбине пламти.
И на Виду им почивају сени.
Херојски су Албанију газили
Болесни, гладни, а остављени
Умирали, ретки се вратили
А ране на камену видали!
Са Острва смрти знани ратници
Прах су у плаво гробље предали
И многи незнани страдалници.
На Крф је и песник млад кô роса
У колони дошао избеглица
Спевао Песме бола и поноса
Душин му је пој Плава гробница.
Кад са Вида светли Крст камени
Пут прометеја исклешу свици
И ври страшна епопеја у зени
Храбрих бесмртних у костурници.
Српска ратна голгота нам врати
Са врхом прегалачким на челу
Славу домовини – груди злати –
Јуначки је одговор злоделу!
Мај 2017.
