Каме се љубе, кују оштрице;
Ил' су то будне латице цвета
Из игре жудних тела креснице.
На игру киша звездана лије
Боји је златно, плави, осваја;
Лишће шушти нежне мелодије
Човек жену осећањем ваја.
Даје се стидна мушкарцу жена
И смели му плаве је таласи
Руши се међа, једна су сена
Чедност се блудним вриском огласи.
Кад човек жену срцем опија
Чедну и блудну страст јој испија.
