Textual description of firstImageUrl

Слободан Ракитић | ДУША И СПРУД



Коме да зборим: мук је свуда,
куда да кренем: мркну пути?
Обала спрам обале слути
и моју душу насред спруда.

Шта снује празни облик суда,
Шта извор у ком вода ћути?
Шта над реком позни минути?
Куда са међе, будан куда?

Не затрепти ни врх топoлe
кад заноси је тајни скoлe.
Али са међе ко нам збори?

Кад приклоних се твоме лику,
видех да у истом облику
и моја душа ко твоја гори.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана