куда да кренем: мркну пути?
Обала спрам обале слути
и моју душу насред спруда.
Шта снује празни облик суда,
Шта извор у ком вода ћути?
Шта над реком позни минути?
Куда са међе, будан куда?
Не затрепти ни врх топoлe
кад заноси је тајни скoлe.
Али са међе ко нам збори?
Кад приклоних се твоме лику,
видех да у истом облику
и моја душа ко твоја гори.
