Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Слободан Ракитић | ДУША И СПРУД



Коме да зборим: мук је свуда,
куда да кренем: мркну пути?
Обала спрам обале слути
и моју душу насред спруда.

Шта снује празни облик суда,
Шта извор у ком вода ћути?
Шта над реком позни минути?
Куда са међе, будан куда?

Не затрепти ни врх топoлe
кад заноси је тајни скoлe.
Али са међе ко нам збори?

Кад приклоних се твоме лику,
видех да у истом облику
и моја душа ко твоја гори.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта