Textual description of firstImageUrl

Слободан Ракитић | ДОК УМРЕМ



Књиге на столу, прашне, и већ туђе,
зуј мушице, вече у уморном оку,
мемла у ваздуху, потмули бол у боку,
врата кроз која нема више ко да уће.

Гле, и касни зрак сунчани игра на поду,
посустао, ал већ сутра ће да гране,
још једном, и још једном ће да сване
дан у златним кочијама на своду.

Никог да прозор отвори, да се чује
шум ветра, инсекти што у врту зује,
однекуд, с поља, и напев веселих берача.

На поду зрак се гаси, гасне и душа!
Сама се књига затвара на столу, и већ слушам
кораке своје док преко неба корачам!



Поезија суштине препоручује песнике



    Лира-песничка муза



      Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
      Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана