slike pesnika

Слободан Ракитић – ДОК УМРЕМ



Књиге на столу, прашне, и већ туђе,
зуј мушице, вече у уморном оку,
мемла у ваздуху, потмули бол у боку,
врата кроз која нема више ко да уће.

Гле, и касни зрак сунчани игра на поду,
посустао, ал већ сутра ће да гране,
још једном, и још једном ће да сване
дан у златним кочијама на своду.

Никог да прозор отвори, да се чује
шум ветра, инсекти што у врту зује,
однекуд, с поља, и напев веселих берача.

На поду зрак се гаси, гасне и душа!
Сама се књига затвара на столу, и већ слушам
кораке своје док преко неба корачам!


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта