slike pesnika

Слободан Ракитић – ДЕЧАНИ, ШУМА БОРОВА



Високи борови трепере
у преображеним врховима,
ал радост то није,
ал жудња, зацело, није.
Чији то занос, скривени
у годовима не мирује,
чија се то патња
изнутра јавља?

Птице небеске, под куполом,
преобраћају се ко душе кад се
около уштапа свију,
около Бога.
Из мéне у мéну
узлеће језик земље
у родослову.

Висока ноћ силази
трагом звезда, ко дах нечији
кад неосетно се
јавља и гаси
над пламеном свеће.

Гласови над Бистрицом лелујају,
гласови без дома,
ал чији глас то, у заносу,
мени се враћа
јутром и вечером?

Високи борови у освит
корену се своме нагињу
и круже.
Около Бога круже.
Чији то дах невидљиви
пређе преко врхова
устрепталих?

Исходим опет
из тамне ћелије.
Прими ме под своје скуте,
дане преображења!
Ал чије то памћење, чији језик,
очи чије и жудњу чију
слушам како сву ноћ
хуји у боровима?

Зар привид све је
док преко брегова ходим
своме заласку?
Огледам се у своме заласку
врховима борова
у пламену.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта