Textual description of firstImageUrl

Слободан Ракитић | ИЗОКРЕНУТИ БУНАР



Док лик ми се преображава,
видим друго место у гори.
Туђа се сенка од мене створи
и усред јаве – друга јава.

Не сахне ветар заборава,
сад моје речи Други збори.
Отварају се други простори
и чудотворна светли трава.

Мрачно обзорје преко ума
пламти, као што пламти шума,
кад би бар душа да се стиша.

Ал из небеске провалије
као бунар кад се излије
по сву ноћ пада црна киша.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана