Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Слободан Ракитић | ИЗОКРЕНУТИ БУНАР



Док лик ми се преображава,
видим друго место у гори.
Туђа се сенка од мене створи
и усред јаве – друга јава.

Не сахне ветар заборава,
сад моје речи Други збори.
Отварају се други простори
и чудотворна светли трава.

Мрачно обзорје преко ума
пламти, као што пламти шума,
кад би бар душа да се стиша.

Ал из небеске провалије
као бунар кад се излије
по сву ноћ пада црна киша.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта