Textual description of firstImageUrl

Слободан Ракитић | ИЗОКРЕНУТИ БУНАР



Док лик ми се преображава,
видим друго место у гори.
Туђа се сенка од мене створи
и усред јаве – друга јава.

Не сахне ветар заборава,
сад моје речи Други збори.
Отварају се други простори
и чудотворна светли трава.

Мрачно обзорје преко ума
пламти, као што пламти шума,
кад би бар душа да се стиша.

Ал из небеске провалије
као бунар кад се излије
по сву ноћ пада црна киша.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта