Textual description of firstImageUrl

Силвије Страхимир Крањчевић | ПЈЕСМА МОЈЕ СРЕЋЕ



Благо оном који има злата,
Много злата, много сребра бијела,
Па још који крижић око врата,
Па још који вјенчић око чела!

Благо оном, кога ресе части,
Пјевају му топови и звона,
Благо оном, кому је у сласти
Свијет цијели шумна плесаона!

Благо оном, те у тихој ноћи
Само гали пуне жеља груди;
И док сања, кад ће драга доћи,
Већ га драга цјеловима буди!

Благо вама, стопут благо свима!
Шапћем црно небо гледајући;
Благо вама, међу умрлима
Одабрани, слатко пирујући!

Мени нема части нити круне,
Нема злата, сребра нема бијела;
Имам груди уздисаја пуне,
Црне бриге сједе испод чела...

И влачим се кроз веселе чете
Као нешто, што за људе није;
Мисô ми се ко сиротно дијете
Од кутића до кутића вије...

И корим се: још је јада дости,
Више, више нег сам суза лио:
Просјак тражи на сметишту кости,
Што господски пас их оставио!

И ја радо гладној оној сјени
Сузу бришем, и срцу је лако;
Благо вама; ал како је мени,
Вама никад неће бити тако!

1890.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана