logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Силвије Страхимир Крањчевић | НЕВИНЧЕТУ



Пробуди се... гле га... злато!
Какве су ти очи мале!
Пробуди се – а и на то
Усне му се насмијале,
Нешто гледи, нешто суди,
Слатко тепа, слатко дише,
Нешто гледи па се чуди
И ручицу малу сише.

Ај, што зуриш у нас тако,
Што би, чедо, хтјело знати?
Ај, што зуриш, и онако
Дост' ћеш рано прогледати.
Шарне сад се слике чине
У несвијести ока твога,
Ал ће минут ко што мине
Сласт од млијека мајчинога.

Ај, што зуриш у нас тако?
И твоје се свјетло буди.
Ај, што зуриш, и онако
Отроват ћеш рано груди.
Ти се чудиш овом шару,
Истину би знати рада;
Сазнат ћеш је по имену,
А наћ ћеш је – ко и сада!

1891.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта