slike pesnika

Силвије Страхимир Крањчевић – НЕВИНЧЕТУ



silvije-strahimit-kranjcevic
Пробуди се... гле га... злато!
Какве су ти очи мале!
Пробуди се – а и на то
Усне му се насмијале,
Нешто гледи, нешто суди,
Слатко тепа, слатко дише,
Нешто гледи па се чуди
И ручицу малу сише.

Ај, што зуриш у нас тако,
Што би, чедо, хтјело знати?
Ај, што зуриш, и онако
Дост' ћеш рано прогледати.
Шарне сад се слике чине
У несвијести ока твога,
Ал ће минут ко што мине
Сласт од млијека мајчинога.

Ај, што зуриш у нас тако?
И твоје се свјетло буди.
Ај, што зуриш, и онако
Отроват ћеш рано груди.
Ти се чудиш овом шару,
Истину би знати рада;
Сазнат ћеш је по имену,
А наћ ћеш је – ко и сада!

1891.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта