Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Силвије Страхимир Крањчевић | ПЈЕСМО МОЈА, КУД СИ ХТЈЕЛА



Пјесмо моја, куд си хтјела,
За срећицом, за милином?
Пахуљице ситна, бијела,
Обасјана мјесечином!
Ал је теби Усуд реко
Да се родиш ноћи треће –
И чемер ти бјеше млијеко,
Твоје цвијеће и прољеће.

Ко да нисам у свом срцу
Давао ти дивну пићу,
Бурне душе врелу крвцу,
Загријану на ужићу,
Кад ко пчела мајских дана
Лијетах цвијећем по пелуде,
Да ми срце не очама
Кад ми души зима буде!

Шарна санка на смрт блиједи,
Од дима се у дим враћа,
Нема ништа што вриједи,
Осим суза, чим се плаћа!
А што каткад за вечери
Сунашце се зимско кријеси,
О, не вјеруј да се двери
Отварају на небеси'!

1889.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта