slike pesnika

Силвије Страхимир Крањчевић – ПЈЕСМО МОЈА, КУД СИ ХТЈЕЛА



silvije-strahimit-kranjcevic
Пјесмо моја, куд си хтјела,
За срећицом, за милином?
Пахуљице ситна, бијела,
Обасјана мјесечином!
Ал је теби Усуд реко
Да се родиш ноћи треће –
И чемер ти бјеше млијеко,
Твоје цвијеће и прољеће.

Ко да нисам у свом срцу
Давао ти дивну пићу,
Бурне душе врелу крвцу,
Загријану на ужићу,
Кад ко пчела мајских дана
Лијетах цвијећем по пелуде,
Да ми срце не очама
Кад ми души зима буде!

Шарна санка на смрт блиједи,
Од дима се у дим враћа,
Нема ништа што вриједи,
Осим суза, чим се плаћа!
А што каткад за вечери
Сунашце се зимско кријеси,
О, не вјеруј да се двери
Отварају на небеси'!

1889.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена

Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Родољубива поезија

Најбоља родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта