slike pesnika

Силвије Страхимир Крањчевић – ПЈЕСМО МОЈА, КУД СИ ХТЈЕЛА



Пјесмо моја, куд си хтјела,
За срећицом, за милином?
Пахуљице ситна, бијела,
Обасјана мјесечином!
Ал је теби Усуд реко
Да се родиш ноћи треће –
И чемер ти бјеше млијеко,
Твоје цвијеће и прољеће.

Ко да нисам у свом срцу
Давао ти дивну пићу,
Бурне душе врелу крвцу,
Загријану на ужићу,
Кад ко пчела мајских дана
Лијетах цвијећем по пелуде,
Да ми срце не очама
Кад ми души зима буде!

Шарна санка на смрт блиједи,
Од дима се у дим враћа,
Нема ништа што вриједи,
Осим суза, чим се плаћа!
А што каткад за вечери
Сунашце се зимско кријеси,
О, не вјеруј да се двери
Отварају на небеси'!

1889.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта