Textual description of firstImageUrl

Силвије Страхимир Крањчевић | ПЈЕСМО МОЈА, КУД СИ ХТЈЕЛА



Пјесмо моја, куд си хтјела,
За срећицом, за милином?
Пахуљице ситна, бијела,
Обасјана мјесечином!
Ал је теби Усуд реко
Да се родиш ноћи треће –
И чемер ти бјеше млијеко,
Твоје цвијеће и прољеће.

Ко да нисам у свом срцу
Давао ти дивну пићу,
Бурне душе врелу крвцу,
Загријану на ужићу,
Кад ко пчела мајских дана
Лијетах цвијећем по пелуде,
Да ми срце не очама
Кад ми души зима буде!

Шарна санка на смрт блиједи,
Од дима се у дим враћа,
Нема ништа што вриједи,
Осим суза, чим се плаћа!
А што каткад за вечери
Сунашце се зимско кријеси,
О, не вјеруј да се двери
Отварају на небеси'!

1889.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана