Биографија
Силвије Страхимир Крањчевић рођен је 17. фебруара 1865. у
Сењу где је завршио основну школу и гимназију али због бунтовне природе и
сукоба са школским властима одбија да полаже матуру. Заслугом сењског бискупа
Јурја Посиловића одлази у Рим у Collegium Germanico - Hungaricum на
теолошке студије али их напушта 1884. и враћа се у Хрватску, у Загреб. Пре
одласка у Рим, 1883. у Хрватској вили, коју уређује Еуген
Кумичић, објављена му је прва песма (Завјет) и дочекан је пророчанским
речима: „Тај ће вам бити најбољи хрватски пјесник“! По повратку из Рима
објављиване су му приче и песме у многим часописима. 1885. је штампана и прва
збирка песама Бугаркиње која је дочекана с наглашеним
признањима. Одмах по доласку у Загреб моли власти да му допусте да полаже
матуру у сењској гимназији али је одбијен. Захваљујући Штросмајеровим
препорукама уписује и завршава учитељски курс у Загребу и одлази да ради у
Босну и Херцеговину. То су биле плодне стваралачке године његове пуне песничке
зрелости и у последњој деценији XIX века Крањчевић достиже свој зенит и израста
у најмаркантнијег песника хрватског реализма. Моли власти да му одобре
службовање у Хрватској али је одбијен због политичке неподобности.
Пуних осам година (1895 – 1903) је уређивао књижевни часопис Нада који
је издавала Земаљска влада Босне и Херцеговине. Формални уредник је био владин
саветник Коста Хорман а Крањчевић је био стварни уредник. Имао je завидну
слободу и захваљујући њој Нада је окупљала најугледније
хрватске књижевнике и постала најважнији часопис хрватске модерне.
Поред Наде објављује своја дела и у другим хрватским и
босанским часописима: Вијенац, Побратим, Просвијета, Ловор и
други. Хајнрих Хајне је био песник којег је посебно поштовао.
Матица хрватска објављује његову другу збирку Изабране песме 1898.
Године, 1902. је штампана и његова трећа збирка Трзаји, а
1908. и последња Пјесме. Током 1904. је унапређен у звање професора
и постављен за управитеља трговачке школе у Сарајеву. У Хрватском позоришту је
1907. изведена опера Први гријех а текст је написао
Крањчевић.1908. је часопис Бехар посветио цео један број 25.
годишњици његовог књижевног рада, а пољски професор славистике Тадеус Грабовски
је објавио опсежну монографију о његовом стваралаштву.
Током 1894. године су се јавили први симптоми обољења бубрега и стање се
погоршавало. Умире у Сарајеву 29.октобра 1908. године. Сахрањен је на
сарајевском гробљу Кошево. Сахрани су, поред родбине, присуствовали
представници градских и школских власти, цркве, књижевници, између осталих
и Антун Густав Матош, и многобројне Сарајлије.
