Кад је Весна цвијећем кити –
Ал је тешко, ал је тешко
У том миљу мртвац бити!
И док цијели свијет се смије,
И док живот славље слави,
Тешко оном кому душа
Плач и смијех заборави!
Већ на каму забачену
Трудну главу чврсто стиште;
Не зна ни сам што му око,
Што му пуно срце иште;
И када му поглед сухи
Гдје о цвијетак запне вити,
О, што јадник горко шапће:
Тешко ли је мртвац бити!
Ал је лијепа нарав ова,
Шарно ли је пољско цвијеће,
Ал је тешко кад ти душа
Пјеват неће, плакат неће!
Већ уз стазе срљаш глухе,
Не марећи куд ни камо,
Кано камен што му исто
Пао амо или тамо.
1889.
