Textual description of firstImageUrl

Силвије Страхимир Крањчевић | АЛАЈ МИ СЕ ЧИНИШ ВЕДРА



Алај ми се чиниш ведра,
Алај ми се чиниш лака,
Моја душо – твоја њедра
Саткана су од облака.

Под облаком рај се крије,
У рају се сузе суше...
Бар кадикад тако плаћа
Очајане небо душе...

Алај ми се чиниш ведра,
Кано облак у свануће,
А та лака твоја њедра
Рај ми крију – срце вруће...

А пред рајем затвореним
У сузам се пјесме гуше...
Та и тако каткад плаћа
Очајане небо душе.

1889.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана