slike pesnika

Сергеј Јесењин – МОЖДА КАСНО



Можда касно, можда много рано,
Не размишљах о том много лета,
Ја учиних себе Дон-Жуаном,
Као прави ветропир-поета.

Шта се збило? Куда ли то блудим?
Сваког дана ја клечим пред другом.
Сваког дана већу мржњу будим,
Непомирен с издајом и тугом.

Ја сам увек желео да мање
Прогони ме нежност коју дражим.
Па зар лажно, шупље осећање
У очома ових жена тражим.

Избави ме, о моје презрење,
Моја душа теби је одана.
Њу је хладно испунило врење
И шумљење плавог јоргована.

Жути сутон у души се злати
И сваки час глас из магле кане:
Ко осећа, нек слободом плати –
Тај изазов прими, Дон-Жуане.

Кад за гласом изазова крећем,
Чекају ме увек исти пути:
Ја мећаву сматрам рајским цвећем,
А љубављу зовем дрхтај пути.

Ето што се збило и куд блудим,
Зашто клечим вечито пред другом –
Због осмеха среће да излудим,
Непомирен с издајом и тугом.

(13. XII 25)

Превео Никола Бертолин
(Из књиге  Ко сам шта сам, Београд, 2019)



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта