Коме око испи магле лет,
И свој живот узгред, тужна лица,
Ја проживех уз остали свет.
И с тобом се љубим по навици –
Много пута већ се љубих с другом,
Ко да крешем ватру по шибици,
Нежне речи шапућем ти дуго.
"Драга моја", "мила", "знај, довека" –
Душа хладна остаје у свему
Кад се дарну страсти код човека,
Нема више истине у њему.
Зато моја душа и не преза
Од љубави ледом заливене,
Ти си моја луталица бреза
Саздана за друге и за мене.
Али, тражећ ја сродну за себе,
Мучећи се без нежности пуне,
Нимало се не љутим на тебе,
Нимало те и никад не кунем.
Ко сам? Шта сам? Само сањалица
Коме око испи магле лет,
И волех те узгред, тужна лица,
Исто тако ко остали свет.
Превео Миодраг Сибиновић
(Из књиге Ко сам шта сам, Београд, 2019)
