Textual description of firstImageUrl

Шарл Бодлер | УНИШТЕЊЕ




Прогони ме Демон кроз моја беспућа,
Лебди око мене као ваздух, свуда;
Продире у срце и разара плућа,
Испуњава душу чежњом вечног блуда.

Знајући да Уметност љубав ми је сва,
Узме каткад облик дивног женског бића,
И под изговором, лажним, привикава
Моје вреле усне на бешчасна пића.

Води ме далеко од Божјега ока,
Без даха и ломна, на пучину сињу
Досаде што зјапи пуста и дубока;

Баца ми у очи смушене од бдења
Замазане крпе, ране, голотињу,
Сав језиви прибор – алат Уништења!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана