као густи облак око мене роси;
срчем га и ћутим како жеже груди
вјечном жељом оног што нам казну носи.
Често, јер зна што Љепота за ме значи,
узима облике заводнице витке,
лицемјерно знаде какав разлог наћи
да ми усне спреми за срамне напитке.
И тако ме води од бога све даље,
задахтала, на смрт трудна, те ме шаље
у дол Досаде и забачене стране,
у очи ми баца, збуњене од хтијења,
запрљане хаље, отворене ране
и окрвављене справе Уништења!
Превео Владимир Герић
