изнад шума, гора, облака и морâ,
преко сунца, света и плавих простора,
преко међа звезда и звезданог свода,
духу мој, ти летиш лак, над пределима,
и ко добар пливач кад се у вал вине,
од заноса пијан, ти браздаш дубине
простора, са страшћу мушком што прожима.
Полети далеко изнад кужног вира,
ка високом, светлом чистилишту бића,
и пиј попут бистрог и божанског пића
ватру што испуња ведрину свемира.
После дуге чаме, мука и жалости,
што притишћу игром животе нам таште,
срећан је ко може на крилима маште
да се хитро вине у поља светлости.
Онај ком се мисо као ласта стушти
к небесима, јутром, крилима што шуме,
ко надлеће живот и лако разуме
неми језик цвећа и ствари немуштих!
• Превео Данило Киш
