да ли ћеш без мене моћи
да спиш: без липе што у ноћи
шумори врх твога сна?
Без мојих речи што се роје,
готово као трепавице,
на твоје груди, на твоје лице,
и на цело тело твоје?
Без мене, да те најзад ту
оставим с тобом сасвим саму,
кaо врт кроз чију струји таму
мирис плодова који зру?
