непознатом соли твар у мени сише.
Ако можеш, чудо, хајде, уништи ме!
Ако ли не могнеш – тебе није више.
Граде, кад те срушим (то ће бити скоро),
твој сироти дух уклет ће да лута
(баш као што ја сам око тебе моро)
понад зверињака. Да страшног ли пута!
Мутна су времена. Знак да иду ина.
Сиња моја главо, ти се ниси сагла,
сад, док влада Њено Величанство Глина,
кога бога тражиш – овде је бог магла.
